Синиша Михајловић, чувени српски фудбалер и тренер преминуо је данас у 53. години у Италији послије дуге и тешке болести. Михајловић се од 2019. године борио са леукемијом, побиједио је у два наврата, али се опака болест враћала. Посљедњих неколико недјеља његово здравствено стање се погоршало и због тога је поново био у болници.

Рођен је 20. фебруара 1969. године у Вуковару и поникао је у тамошњем Борову, граду који је обожавао и који му буди неке од најљепших и најтежих сјећања. Потом је 1988. године прешао у новосадску Војводину са којом је постао шампион Југославије, да би у зиму 1991. постао "посљедњи дио слагалице" Црвене звезде. Са овим клубом је у мају исте године освојио Kуп европских шампиона побједом против Олимпик Марсеља и постао бесмртан у историјским књигама са "Маракане", посебно због лопте коју је послао ка голу Бајерна, а она волшебно завршила иза леђа њиховог голмана. Са црвено-бијелима је постао и клупски првак свије савладавши у Токију чилеански Коло Коло.

Дрес репрезентације (СФРЈ, СРЈ, СЦГ) носио је од 1991. до 2003. године 63 пута и постигао је десет голова. Био је и селектор Србије у квалификацијама за Свјетско првенство у Бразилу 2014. године и водио Орлове у дуелима са Хрватском на чијој клупи је сједио Игор Штимац с којим је имао сукоб у посљедњем финалу Купа Југославије 1991. године када су се састали Црвена звезда и сплитски Хајдук.

У Италији је оставио дубок играчки и тренерски траг, наступао је за Рому, Сампдорију, Лацио и Интер, а као тренер је радио у Интеру (помоћни), Болоњи, Катанији, Фјорентини, Сампдорији, Милану, Торину, Спортингу из Лисабона и поново Болоњи чију клупу је напустио у септембру.

Са репрезентацијом СР Југославије гостовао је у Бањалуци 3. октобра 2001. године када су “плави” одиграли ревијалну утакмицу у поводу 75 година постојања Фудбалског клуба Борац и побиједили су слављеника резултатом 5:1.

Датум и мјесто сахране Синише Михајловића биће саопштени накнадно.