Сједницом Организационог одбора Фудбалски савез Републике Српске данас је, у Кристалној дворани хотела “Босна” прославио 30. рођендан, а генерална свечаност у поводу овог јубилеја биће одржана у облику Академије, у петак 16. септембра са почетком у 14 часова у Народоном позоришту Републике Српске.

У склопу припреме прославе свечане Академије чланови Организационог одбора данас су упознати са сви оним до сада урађеним стварима којима је руководио Иницијативни одбор у претходних дадесетак дана кроз сталне консултације и одржавање брифинг-састанака у просторијама Савеза.

Састанком Организационог одбора, који је почео минутом ћутања за све погинуле борце Војске Републике Српске и све чланове фудбалске породице, предсједавао је Вицо Зељковић, предсједник Фудбалског савеза Републике Српске који је састанак отворио ријечима:

-Окупили смо се данас овдје, на дан када је прије 30 година основан Фудбалски савез Републике Српске у тешком и изазовном времену. Фудбал је и те 1992. године имао своју посебну мисију, био је живот о чему су остала многа записана свједочанства и чиста сјећања, али и, хвала Богу, још увијек живи актери наших почетака, који нису били нимало лагани, ни једноставни. Тог 5. септембра 1992. године над нашим народом и вјековним огњиштима надвили су се ратни облаци, а фудбал је имао мисију да помогне животу да побиједи. Због тога ћемо и свечану Академију за прославу јубилеја, коју припремао за 16. септембар, одржати под слоганом “Фудбал је живот”, што је он уистину и био! Припала нам је част али уједно и велика одговорност, да будемо барјактар спорта наше младе земље и да омасовимо спортску породицу Републике Српске. Били смо путоказ: боксу, кошарци рукомету, шаху, одбојци… и свим осталима да се организују у струковне савезе и почну да дјелују.

Зељковић је поздрављен громогласним аплаузом, а потом је наставио:

-Многи заборављају, а неки намјерно неће да се сјете, да је Куп Републике Српске који је почео у јесен 1993. године прво званично фудбалско такмичење на просторима данашње “Дејтонске земље”. Већ тада је фудбал показао своју снагу и племенитост. За наступ је било пријављено 113 екипа, а њих 99 укључило се у такмичење, поједини клубови су због ратних дејстава у својим срединама морали да одустану. У првом финалу играли су Козара из Градишке и добојска Слога у славу Видовдана крсне славе Војске Републике Српске, која је у том времену била велики ослонац и фудбалу и новоформираном Савезу. Послије толико жељезног мира у прољеће 1996. године почела су и сва лигашка такмичења у Републици Српској, а прије тога, као увод, у децембру 1995. Рудар и Борац су у Приједору и Бањалуци одиграли антологијске финалне утакмице Купа пред више од 30.000 љубитеља фудбала, које су задивиле и свијет. Наш Савез је водио и велику, тешку и исцрпну борбу како би добио и међународни статус који је дошао 2002. године уједињењем два ентитетска савеза у кровни на нивоу БиХ. Постали смо равноправан партнер федералном Савезу који је до тада код УЕФА и ФИФА имао једини ексклузивитет. Тада су и наши клубови стекли право да се боре за пласман на међународну сцену, а остаје записано за сва времена да је шампион премијерног заједничког првенства са клубовима из Федерације био наш Леотар из Требиња, који је први и закорачио на међународну позорницу. Касније су се у Европи редали: Модрича Максима Славија, Борац и Радник, а надамо се да ће у блиској будућности још неко од наших клубова имати ту част.

Први човјек Фудбалског савеза Републике Српске је говорио и о будућности:

-У времену које је пред нама имамо приоритетни задатак да успоставимо систем наших репрезентација селекција које су биле остале и биће наш најбољи амбасадор, обзиром да су настипале на многим европским дестинацијама попут: Минхена, Швајнфурта, Женеве, Удина, Јаблонеца, Ксантија, Триполиса, Сент Полтена… Такмичења и турнире у региону да и не помињем. Овдје смо се окупили да прославимо 30. рођендан Савеза на достојанствен и величанствен начин и не сумњам да ће тако да буде јер смо увијек били тим који побјеђује, породица на окупу која у сваком тренутку зна шта жели и хоће! У свом овом потсјећању на вријеме које смо прошли намјетно нисам поменуо највећи успјех нашег фудбала, Борчево освајање Митропа купа, јединог међународног трофеја који је као посљедњи југословенски клуб, под барјаком Републике Српске, покорио Фођу у мају 1992. године. Зато је ту с нама Томо Марић, актер тих историјских утакмица и потпредсједник Иницијативног одбора за прославу јубилеја којем препуштам ријеч. Срећан нам 30. рођендан и да га бесконачно дуго славимо и прослављамо. Живио наш Фудбалски савез, живјела Република Српска…

Томо Марић, потпредсједник Иницијативног одбора је захвалио на датој ријечи…

-Оно што је забимљиво је да је у фудбалу човјек увијек вдио главну ријеч. Зато фудбал и јесте живот кер у првом реду је оличење човјека. Гдје год да се ова игра игра у Мадриду, Паризу, Рио де Жанеиру, Москви, или у нашој Модричи, Фочи, Градишци.. она има универзалне вриједности. Борац је те 1992. године у Фоћи освоји трофеј који је три године старији од пехара који је додијељен Уругвају као свјетском шампиону у Монтевидеу 1930. године. Рај пехар и данас украшава витрине нашег Градског стадиона у Бањалуци и то је наша привилегија, да сутра у овом времену смутње, помутње и изгувљених бриједности имамо пелцер изворности који с поносом можемо да изнесемо у свијет и громогласно кажемо да је сачуван у Републици Српској! С тим пехаром се, 1992. године сликало више стотина војника који су ишли на фронт да стварају ово што данас имамо и што морао да чувамо и бранимо. Све то, заједно, даје нову димензију фудбалској организацији Републике Српске јер је Савез чији 30. рођендан славимо претеча спорта, као што је својевремено, по Библијским записима, Јован Крститељ, у ријеци Јордан, ударио темеље путева нашега Господа Исуса Христа – рекао је Томо Марић а онд апозбао све присутне да громогласним аплаузом још једном одају почаст сви преминулим члановима фудбалске породице Републике Српске.

Домаћин сједнице Организационог одбора за прославу 30. рођендана Фудбалског савеза Републике Српске у хотелу “Босна” био је Младен Илић, предсједник Скупштине Града Бањалука.