Ненад Бјековић је рођен 5. новембра 1947. године у Лазареву код Зрењанина, а породични корјен вуче са херојске Романије.

Као изузетно талентован нападач Пролетера за који је наступао од 1965. до 1969. године, играчки се афирмисао у Партизану у чијем је дресу до 1976. одиграо укупно 379 утакмица и постигао 191 гол. Био је најбољи лигашки стријелац у сезони 1975/76. са 24 поготка и тада је у посљедњој утакмици, против Олимпије у Љубљани (1:0), постигао једини гол, одлучујући да Партизан освоји шампионски трофеј. С великим успјехом је играо за француску Ницу (1976-1981), у којој је био најбољи стрелац. Ту је и завршио играчку каријеру, а проглашен је за најбољег играча Нице у њеној историји.

Уз четири утакмице за младу репрезентацију (1968-1970), одиграо је и 22 утакмице за најбољу селекцију Југославије, за коју је постигао четири гола. Дебитовао је 19. децембра 1968. на утакмици против Бразила (2:3) у Бело Хоризонтеу, а од дреса с државним грбом опростио се 24. фебруара 1976. у пријатељском сусрету против Алжира (2:1) у Алжиру. Био је тренер Партизана и Нице, а у јесен 1990. године постао је директор Партизана. Током 17 година пословања и рада на мјесту спортског директора створио је једну од најуспјешнијих епоха у клупској историји. У том периоду Партизан је преузео примат Црвеној звезди у српском фудбалу и постао синоним успјешности упоркос санкцијама кроз које је пролазила тадашња Југославија.

Данас обавља функцију првог човјека Фудбалског савеза Србије.