Милорад Арлов је рођен 18. децембра 1959. године у Вргинмосту на Кордуну. Одрастао је у Топуском у којем је живио до “Олује” 1995. године, а 1999. је с породицом стигао у Бањалуку када је почела НАТО агресија на СР Југославију.

Бивши је фудбалер Младости из Топуског, Јединство из Вргинмоста, Баније из Глина, Петрове Горе из Војнића, Победе из Обреновца, а играчку каријеру је завршио у бањалучком Врбасу. Учесник је прва два издања фудбалског Купа Републике Српске Крајине.

Хуманитарним радом на Косову и Метохији почео је да се бави 3. маја 2008. године када је с ветеранима Врбаса у Лепосавићу одиграо пријатељску-братску утакмицу са ветеранима Трепче из Косовске Митровице. Било је то два ипо мјесеца након једностраног проглашења независности јужне српске покрајине. Од тада је 135 пута посјетио Косово и Метохију, помагао српски народ у тешким условима све до 26. јуна 2020. године када му је без образложења забрањен улазак на Космет, чиме је прекршено основно људско право – право на слободно кретање.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, поводом 9. јануара, 2013. године га је одликовао Медаљом заслуга за народ. На Митровдан 2016. Косовска Митровица га је прогласила почасним грађанином Митровачког округа у чијем саставу је шест општина: Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић, Зубин Поток, Србица и Вучитрн. У поводу Видовдана у Београду га је 2021. године одликовао предсједник Србије Александар Вучић Златном медаљом за заслуге.

Већ десет година организује хуманитарну акцију “Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске”. Одбор који води Арлов, захваљујући цијеле Републике Српске, гради и опрема велики дневни центар “Подржи ме-9. Јануар” у Косовској Митровици за дјецу с потешкоћама у развоју. Хуманитарн рад Милорада Арлова описан је у књизи “Хумано срце Српске” аутора Славка Басаре, новинара Спортског журнала.