Мијодраг Јаковљевић Батан преминуо је у Међашима код Бијељине у 75. години, гдје је и сахрањен. Онако тихо и скромно, како је и живио, напустио нас је истински спортски радник и спортски новинар. Рођен је 1948. године, а од малих ногу био је посвећен фудбалској игри.

Мијодраг Јаковљевић је био заљубљеник у фудбал и од почетка осамдесетих година прошлог вијека је постао дописник-сарадник многих листова у бившој СФРЈ. Његове објаве су се могле наћи у Семберским новинама, Фронту слободе из Тузле, Спортским новостима из Загреба, београдским листовима Спорту и Журналу, Фокусу, Гласу Српске, сарајевском Ослобођењу и ко зна којим још новинама. Када су се појавили електронски медији писао је за Спорт ДЦ и бањалучку Правду БЛ као и бијељинске портале.

Био је гласник семберског фудбала, чији се глас, захваљујући њему, ширио по цијелој држави. Његови текстови су били кратки и концизни, а некада широки и јасни, али сви су знали шта се дешавало у Семберији.

Прелиставајући старе новине у музеју Семберије и Народној библиотеци у Бијељини, запажамо да у задњих тридесет и више година са његовим чувеним потписом „МЈ“ има на стотине објава, а он никада није за то награђен заслужним признањем. Једино признање је добио од ФК Пролетер из Дворова на прослави 70 година постојања када је награђен Захвалницом за допринос у стварању историје клуба својим објавама у средствима информисања.

Иза њега је остала и велика архива и фотографије које је увијек правио својим малим фото-апаратом.