Драган Стојковић Пикси рођен је 3. марта 1965. године у Нишу, а за Бањалуку га вежу најљепше успомене из играчких дана.

Прве кораке у пионирском узрасту направио је у Радничком 1979. године, а као изузетно талентован фудбалер 1986. године прешао је у Црвену звезду. Убрзо је постао капитен Београђана и један од најбољих фудбалера у Југославији. Трећег маја 1989. промовисан је у пету Звездину звезду. Годину касније прешао је у француски Олимпик из Марсеља с којим је већ у првој сезони дошао до финала Купа европских шампиона у којем је његов клуб поражен од Црвене звезде у Барију, а Стојковић је одиграо финиш сусрета. Из Олимпика је прешао у Верону гдје је провео једну сезону. Играчку каријеру је завршио у Нагоји. У Јапану је постао фудбалско божанство.

За репрезентацију Југославије је у периоду од 1983. до 2001. године одиграо 84 утакмице и постигао 15 голова. Играо је на два Свјетска првенства (1990. и 1998), два Европска првенства (1984. и 2000) и два Олимпијска турнира (1984. и 1988). Дебитовао је 12. новембра 1983. против Француске (0:0), а од плавог дреса се опростио 4. јула 2001. против Јапана (0:1). Заувијек ће се памтити његова два феноменална поготка на Мондијалу у Италији против Шпаније у осмини финала, али и пречка у пенал-серији против Аргентине која је зауставила Југославију у походу на свој најбољи резултат на свјетским првенствима.

Постао је предсједник Фудбалског савеза СР Југославије 2001. наслиједивши на тој функцији легендарног Миљана Миљанића, да би у јулу 2005. дошао на чело Фудбалског клуба Црвена звезда. Као селектор националног тима одвео је Србију на Свјетско првенство у Катару.